U odnosu na antičku filozofiju, hrišćanska filozofija donosi brojne promene. Razlika u poimanju vremena dolazi do izražaja kod Avgustina Hiponskog (354-430 n. e.). Dok su Grci smatrali da se svet obnavlja u ciklusima sličnim smeni godišnjih doba, hrišćani očekuju nastupanje Carstva nebeskog, shvatajući istorijski proces linearno.

О томе нам веома јасно говори Свети Апостол Јован Богослов у своме Јеванђељу наводећи Христове речи у одељку који се зове Првосвештеничка молитва Исусова који заправо website представља дијалог Господа Исуса Христа са Богом Оцем: ”А ово је вечни живот да познају тебе јединога истинитог Бога и Онога кога си послао, Исуса Христа”

Lionski II (1274) (donosi odluku o reformi crkve i za kratko vrijeme uspostavlja jedinstvo istočne i zapadne crkve, radi zajedničke borbe u krstaškim ratovima.

A. Rambo navodi da su po Balkanskom poluostrvu u nine. veku čitave gomile kaluđperiod išle kao neki religiozni hajduci, oružani, na konjima, po Makedoniji i Moreji, nagoneći jeretike

Na komentar da je „nebo” srpska reč i da označava ono što se na engleskom kaže „skaj”, naš jordanski vodič je bio vidno iznenađen, ali se brzo snašao i objasnio nam da smo tu reč verovatno preuzeli od njih, kao i mnoge druge reči. Koje – nije mogao da se seti, ali je siguran da ne može biti drugog objašnjenja.

Apostolski simboli vjere (Symbolum Apostolorum) su bili razvijeni između 2. i 9. vijeka Apostolski simboli vjere nisu se ni do danas promijenili i više ili manje su prisutni u većini denominacija.

Тако дакле, хришћанство има управо ту спасавајући верски етос, како би приближило људе Богу. На то нас подсећају и речи чувеног православног светитеља Светог Серафима Саровског који је рекао ”стекни духовни мир и спашћеш тако хиљаду људи око себе”. Истински православни хришћанин не размишља само о свом спасењу него и спасењу својих ближњих. Када смо истакли по чему се хришћанство разликује од осталих монотеистичких религија (етос и тежња спасоносне делатности кроз заједницу са Христом у Цркви), потребно је да истакнемо зашто је православно хришћантво – православно. Шта значи та реч? Како нам је познато из историје хришћанства, током векова су се из крила једне праве Православне Христове Цркве (заједнице) издвојиле и друге форме хришћанства, прво је то било монофизитско (коптско), затим римокатоличко, и на крају протестантско хришћанство.

Biblija ili Sveto pismo je hrišćanska sveta knjiga. Hrišćani vjeruju da su cijelo Sveto pismo napisali ljudi nadahnuti Svetim duhom. Sastoji se iz dva dijela: Starog zavjeta, u kojem je opisan nastanak Neba i Zemlje i ljudi na njoj, prošmisplaced čovječanstva, do rođenja Isusa Hrista, i Novog zavjeta, u kome je opisan život Isusa, kroz četiri jevanđelja, i budućnost ljudi na Zemlji.

Upravo četiri jevanđelja predstavljaju izvještaj o Isusovom životu, o njegovim kazivanjima i djelima. Prema Bibliji, Isus je začet bezgrešnim začećem. To je najavljeno od strane starozavetnog proroka Isaije „da će Djeva začeti i roditi sina“. Prema istorijskim podacima rođen je u 31. godini vladavine rimskog imperatora Avgusta, u Vitlejemu, u Judeji, od majke Marije, u siromašnoj jevrejskoj porodici, koja se sklonila u Galileju.

Хришћaни сe рaзликују у мишљeњу и убeђeњимa у вeзи сa тумaчeњeм одређених библијских одломaкa, aли вeрују у исти основни принцип- дa je Исус Христос Божији Син који је плaтио цeну људског грeхa умрeвши нa крсту и устaвши из мртвих.

Razvoj hrišćanskih ideja predstavlja raskid sa filosofijom Grka, imajući u vidu da je polazna tačka hrišćanske filozofije hrišćanska religiozna poruka.

Misticizam je lično iskustvo i direktan place ka Bogu (ili Stvarnosti), i kao takav predstavlja posebnu vrstu iskustva koje je izvan svakog razumskog znanja. Stoga se mistično često upotrebljava kao sinonim za antiracionalno, nenaučno.

Po porijeklu, hrišćanstvo je srodno judaizmu, sa kojim ima dosta zajedničkih tekstova. Hebrejska Biblija, je u hrišćanskom kontekstu poznata kao Stari zavjet. Hrišćanstvo se smatra za Avramsku religiju, zajedno sa judaizmom i islamom.

Riba kao stari simbol kršćanstva. Kršćanstvo je nastalo u prvom vijeku naše ere u Palestini unutar Judaizma. U drugoj polovini tog vijeka osamostaljuje se kao posebna religija i širi po gradovima Rimskog carstva, osobito zaslugom apostola Pavla i njegovih misijskih putovanja.